О ПРЕДСТАВИ

Интегрисани око идеје да адаптација капиталног романа наше књижевности мора да на сцени обухвата исто то дело у свој својој раскоши и литерарној виртуозности, настала је ова верзија Нечисте крви. Без идеје да правимо компромисе, упустили смо се у сценско упризорење скоро сваког Бориног поглавља у роману, које директно или индиректно прати наратив целе једне линије жена у хаџијској породици, линију откривања, жудње, надања, жртвовања, подређености, патње и на крају репетиције. Драматуршко-редитељска идеја покушава да горе поменути принцип примени кроз стављање фокуса на Софку, као главну јунакињу, и њен карактер који се мења са сваким новим догађајем који у њеном животу, на овај или онај начин, мења њену судбини, а на крају и њу саму. Додатна одговорност и мотивација у раду на овој представи била је чињеница да се цео процес дешава у Борином родном Врању. Постоји тај мит да само Врањанци разумеју Борин дерт, севдах, патњу и лепоту, да само они осете све оно што је посебно у вези са његовим делима, да само они знају како се то игра, пише и поставља на сцену, али радећи на Нечистој крви, шватили смо да Бора није само њихов –  он припада свима нама, можда најпре космосу, јер то како он пише о страсти, о лепоти, о души, о патњи, све то је веће од Врања и веће од свих нас где год да смо.

Тијана Грумић, драмска списатељица

Југ Ђорђевић, редитељ